Школски лист

132

у тами, борби и неснокоиству. Богђ е пустГо лшде да своимђ страстима угађам, не као да би се он г в томе злу радовао и одобравао га, него зато да човЂку самомђ дод1н зло , да се патнћом в опамети 5 да триећи многа искушен1а већ«а зажедни за нашом-к спасен1н ! Кадт> се већт, мЂра гр -ћха препунила, и када е приспЂло од'Б Бога одређено време, у комт> се сила и благодатћ боипа свима лмдма нвити имала, носла Богг свога единородногг сбшз да нает> одт. првобБттногг гр-ђха избави и приведе к' Богу. И они кои нЂга примише постадоше чеда б >зшн, учестнин ,и милости и спасителне благодети божје. — НоЈњ незнанн за нби изчезну, и они ступише као нановорођени у новг животђ . Они пакг, кои одбацише и нехтЂдоше примити спасителну благодатБ бож!М, ком сбшђ боЖ1И лмдма донесе, осташе и на дал$ у тами и гр$ху. ВоплоћенБИ! сб1ит> бож1и с' наивећомБ послушности стаде на м-ђсто гр^шнога чов-ћка, прими на себе духЂ и овога казнЂ, сво 10 мђ ноелушношћ/ до саме крстне смрти примири с' лмдма праведнога Бога, и с' тб1мђ раздравши рукописБ нашихБ гр-ћхова избавк насг одт> заслужене казни. ПослушностБ свога единородногг СБша прим10 е небеснБШ отацт> умЂсто наше послушности и нама даровао опроштенЂ грЂхова и велику свом милостб . Дакле Хрисиннство се о<м1ива на уништенм казни и примиренм човћка с' Богомт> чрезт> своево лБну послушностБ и страдан1е спаснтела нашегг, кои е предао себе к смрти за гр^хе наше, а ускрснуо за оправдаше наше. И таи спасителв нашг, кои е путБ, и истина и животђ. невидимо пребБ1ва с' нама у заедници и наставла наст> у великомЂ нбимб самБ1МЂ основзномђ заведшш. а то е свеша, саборна и ааосшолска црква. (Продужиће се.)