Школски лист

176

Нутв нронастн. У неконгЂ оца биаше вдант> синчићЂ своеволн и распуштеаикћ, ко1и сва^чиннше штогодб хтединше, и огацт. му све нанушташе Дете ово напаствоваше свакогг, никомт. мирна нута недаше, ни онима кои мимо нђгове куће пролазаше, ни онима што као гоети и принтел&и у очину кућу долазаше, и сзи се лгоди срдише, а будала отацт. еменше се, као да му мило бинше. бдаредЂ наиђе туда еданЂ озбилнн и пашетант. човекг,, и кадт. неваллло дете и на овога наерну. окрете се оваи, накг дете живо прочуаа, а детиемт. оцу рече: „Закраћуи брате несташлуке детету, докт. е дететомЂ, да ти се неокрене лудш смеи у горакт. плачБ." На ово ова об.шца мало заћуташе, алт. мало затимЂ поче опетг дете цо обичаго свче несташлуке терати. С' ночетка се бацаше прашиномг и пескомг, а после ноче и блатомг и пилћцима и камен ^мђ. Доцние му хтеде и отацЂ закратити, алЂ онђ неслушаше, него поче и оца изсмевати. Алђ онако и ен> гле му се кости на злу месту суше, а на очигледЂ оцу ; само Ји ии оваи невиди, ерч. су му еузама изтекле.

Во н млгарацћ. В > и магарацЂ преиираше се едаредЂ, ко е одђ нг.и обоице мудрји Ни еданЂ нехте попустити, ни еданЂ немогаше надговориги. Наипосле се сложе и оду лаву на судЂ. Ла†Ји с' подсмевомЂ ногледа: „Ти во. ел'? а ти магарацЂ? и двоица се свађаге ко 6 мудр1и? аидтеми сочиго!" Обоица се заблее на лава , и дома врате.

НздаванЂ и штампа д-ра Дан. Медаковићау Н. Оаду.