Школски лист

*§1

еуђен* и в%штиву ва све свое послове, а онаи кои Иема предг очима такове ц$ли, кодг ваибол$ вои!; и наиревиостние пажн4, опетг се често ивгуби у нлиткоћи , а добру стварв мало иии ништа не унапреди.* Умови бевт> узора увЂкг роде само осреднБшмг плодомг, 1Уап РШрбУ1<$. Нбучнцу преко заграде бацити. Старми н^кји и према бФдвима врло милостивми вртарг, издаваше доста свог' новца, за кои бм ееби нову халБину, или друго ,.кое, домг украшавагоће посуђе купити, или кои 6 б 1 иначе на свое увеселенхе употребити могао, свогои бФднои собраћи, кои га замолнху. При свакомг таквомг милости дћлу имао в онг обичаи рећв: „6 дакле, опетг да бацвшг едну нбучицу преко ваграде." — И кадг га вдномг запитам зашто онг свагда, кадг бм годг што дао, такве оеобито у обичаи узете рФчи ивговара, приповеди онг слФдугоће: „Л самБ" рече онг „поввао едномг нФку дфцу кг мени у вртг и допуетш имг, да могу одг воћа, кое е подг воћкама опаднуто лежало, колико имг е волн ести, али да не смЂду ни едну у џепг метнути и са собомг е понети. НЂка су одг нвихг опет продрзлБива бвма, да су нФколико наил^ђтшшхг нбука преко заграде наполФ изскцнла, како 6 б 1 ихг тамо, кадг изг врта игиђу, наћи и узети могла. Ова еу дћца сваконко зло учинила, и н ихг 8ато нигда ВБше не пустимг у вртг. Али као што чела ивг отровнмхг н1јкихг 6 илбп медг купи, тако самБ н изг злог' нбиховог 1 дЂла вдно добро научГо. Видишг, помислимг н у себи, та сг нама е .шдма у свету исто тако, као сг томг д-ћчицомг у овомг врту; — мм, истинв, можемо сва блага овог' св$та уживати, али никако што на онаи евЋтг са собомг нонети. Оно