Школски лист

186

вматв ивравг божанотва. као што емо ми и сами створени на сиики и прилики божиои. Чуемг како ве^ина мое браке на ме гракће: „Еи мои драги, ти намг у евему ставившг само узоре, кои нигдЂ у животу нема. Н допуштамг, да ихв нигдЂ нема, врт> другчие неби ни узори биди; та ни н самг нисамг такавг. Али одтудт, неслЂдуе, да ми ва тимг јоштг тежити немамо. Само лјоди свакданви и гадни еебичнвци могу вабацивати узорно ехваћанФ званл свога. А тко да тежи за онвмг, што ее повнав ивврстнимг, ако неће пучии учителв? Ми морамо у свачемг ва ц4лб свон ) ставити се ваисавршенш уворг, кога нвгда поетвћи неможемо, да нигда непрестанемо ва нвимт. тежити; ерг тко шта доетизава, стави то за ц ^ лб , и кадт. му се учини да е то постигао, таи се престане усавршавати. Чуите, шта о томе вели Грассманг: „У евакомт, подувеку, кое иепунити, свакомг послу, кои свршити , свакомг реду, коимг. управлати имамо , веома е важно, ако у души сво1ои имамо узорг, како би што имало бити, и како би било , кадг неби ништа сметало , и кадг би све силе, кое еу ту у послу, подпуно и савршено радиле по свои могућноети свое нарави. Такавг узорг оживотворити хтЂти, то редко или никада вепође за рукомг, будући да се у животу са свихг етрана на запреке долази. При свшу томе мораго да су основане на такову узору сва настонванн они, кои су позвани, да раде за развитакг и поб ЛБшанЂ чов^чанства, Тко такавг узорг има, таи непрестано паггонва, да му се приближава у колико : иу годб околности допушташ; овг ее труди, да све иовдине стране или чеотице гако разреди и створи, како ће задоволвити цВлому, коега слику у ееби има; и онг радо вата сваку прилику, да и друго.чу разлож« и разнсни праву миеао о своме предмету. Тимг му полави аа рукомг, да прибави рав-