Школски лист

188

Отцл и смнд н скатдго Д^хл. На крам сваке молитве екави се име бонае. Н ун ^ и присно и во к-кки к-ћкшка. Садг и евагда и у векове векова, у све векове довека. В.

Узори Н НБИХОВа вр ^ћростБ. Што више учителв ум^ тако се понашати, да га д^ца сматраго за н$ко више биће, то ће више вр$дити, када их г б или хвалио или кудио буде Ло пакт. учителм, кои ее суровошћу или етрасћу понаже обичнимг човЂкомг, и о коега моралнои вр»дности сумннти се почне. Неерећни су и учителви и д1зца она, кон су сумнати вапочела о знанго учителн свога; али трипутт. еу нееретнин и онаи учигелв и она дФца, кон вт> моралнои врЂдноети учителн свога сумнпти стану, Нроклететво е божЂ на таковои д^ци; а десетг пута веће на таковомЂ учителго. 6рт> када е едн/>мт> ' нарушено или еамо увколебано пов^ренЂ међу дђцомт. и учителФмЂ, онда губи и божн рЂчв свои упливг, као и свака хвала и сваки укорт.; и што иначе нгобавБ и цоштованЋ сб веселЉмБ чиие, на то се гадт. мора силомт> тћлеенихг каштига нагонити и тЂрати. 0 много, много треба зато, да ко буде учителк у подпуномЂ и наиплеменитивМЂ смиелу те р-ћчи. Тежко да наск икои то икада ностигае; али зато морамо ипакт> вазда за тимђ тежити, ерг несмЂмо да заборавимо, да ћемо еданпутт. морати давати одговорт, о д4лованго нашемт> оному, кои рече: „Но ономе, кои саблазни еднога одт> овихг маленихг, кои вЂруго мене; болФ би му било, да се обЂси каменг воденични о врату нФгову, и да нотоне у дубину морску." ЛЂпе р$чи су добре, али лЂпа дЂла 1ошг болн; и гд^ е поштене и ст> Богојгб надахнуте волЂ, тамо неће изостати ни д*ла, коа ако и неће бвти савршена, ипагБ ће на себи