Школски лист

180

„Шстлките д!теи, и невозврлнАите и /иг г:ржти ко мн 1 !: тдкокихг ко естг цлрстко нгвесное." Мдтд. 19. 14. И ове р$чи богочовЂка Христа тичу се свакогт. учителн и воспитателн. Свима НБИма запов-ћда бож1в сдово, да дБцу измалена иушташ и доводе к' нбму, кои е путЂ, истина и животђ. Шга 6 бј д^ци номогле еве науке овога св^та, све вештине и све умЂтности, кадг 6 б 1 нокраи нби остали незналице у свеспасавагоћои науци христовои. ПозааванЂ Бога и извршивннЂ вол-ћ' бож1б, есу наивеће науке, безт> коихт. нема среће, нема добра за родг човеческш. Приводите дакле учителБИ зарана дћцу к' спасителго; учите ихђ пре свега чезнуги за царствомт. бож1имг и овога правдомЂ пакг сте онда нии и необоримБШ темелБ правои срећи и просв^ти нбиховои положили. ГдЂ лгоди држе да се у дћце само налази наклоностб к' сигранго и дружби. Ал', когодт. дЂч1го природу пажлБиво сматра, може лако и лако увЂрити се, да у дћце има и нка наклоноств к' приманго христове науке. Као што се на клингоћемг зрну види перце што землго проб1а и к' вид^лу тежи: исто тако опажа се и кодђ малогт. д -ђтета чезнн 8а Богомђ и богоугоднимЂ животомђ. Ту чезнго треба да учителБ у народнои школи брижлБиво н^гув; ту клицу добро треба да млЂкомђ христГннсгва напан и к' сунцу правде приводи, ако име хрисианекогЂ учитела на себи носити жели. „Иже л\\м прУиштг штрочл тлкоко ко има /иое, мене пришлета." Млтд. 18. 5. Онаи прјима дЂте у име Гисусово, кои изђ лгобави к' Богу нежали труда ни старанн около д^це, кои д ^цу у добромЂ нравственомЂ запту држи, нолезнимђ наукама ум и срдце нбихово просветлнва, а добрБШЂ своимђ и безукорнимЂ владан ^мђ дае свои дЂци нримЂрЂ на кои угледагоћи се могу прави христо-