Школски лист

»23

домтј кои се ерушити неможе." И оваи мужг одђ тога часа иреда се у милостб Вож1к>, и стараше се да доброчинствомт. и милостивбшђ д^лима заслужи оно што е имати желш. Тако приповЂда евети Григорјв Назјннзинг, кои беше братт. овога КесарЈн. Живбш вђ помош,и Вбшјннго вђ кров^ Бога небеснаго водворитсн. ПсаломЋ 88. стр. 1. —

Корали и бисершколБка. У едну рпу корала упадне случаино и една бисершколБка: Шта ћешг ти нднидо међу нама, — рекну 1ои горди корали, — зарг мислишђ, да ћешг наии равна на дени бити, кад^ се међу насг уплетешт.. Каквога смо дичнога створа ми, лепши негг икое дрво, и становнш одђ сваке стене; а вредностт. е наша неоценима, нити има на свету чега, што би се иами упоредити могло; зато се и лшди онако желБно за нами грабе, на дно мора силазе, небое се морски дублвина ни н^гови чудовишта, где се само насБ докопати могу; пакЂ иди одђ насв лдницо една, да те ко одђ лшди неопази међг нама, и да се несгади на тебе. Озако говораше горди корали, а сиротна школвка мирно се скланнше и скриваше са бисеромг своимђ. Мало за тимђ спусте се два човека на дно мора да ваде корале, па први што дође, чимђ опази школбку, желБно е довати и у недра сакри. Кадт. ово видоше корали, они заћуташе, и крозт. стидг нроговорише: како е то, да сваи више цени ту незнатну школБку негЂ насв. — Будале се одма забуне, чимђ виде, да се другомЂ честБ дае, ко1ои се они надаш. Алђ кадЂ лшди школБку отворвше, и кадЂ