Школски лист

ш имг бисерг у свои краеоти сво1ои изг сину, и они вредностг нЂгову десетЂ пута више оценигае, негв горди корала, онда ови одг етида и срамоте поцрвенише, пакЂ рекоше: кадт. се тако радувте а ви знаите, да смо ми школБку неговали, пакг нами сву красоту биеера благодарити имате. Бисерг све ове речи слушаше мирно кутамћи и сигоћи у пунои кра<зоти својои, и немарећи шта будале говоре. —

Неколнко мудрн изреченил. Благо ономг, ко се туђомт. штетомЂ опамети , а тешко ономг, ко сво1омт> мора. Богг онда помаже, кадт. види, да ми већ-Б никако више неможемо. Богђ свакомЂ прашта, когодђ се одђ срца покае, Богу, родителвма и учителвима никадт. вратити ни накнадити неможемо. БолЂ буди ти изт. туђе штете мударЂ, него да други И8Ђ твое будне. Болл е паметт. негг оклопђ, Гдђ се двое посвађаш, увект. е онаи што пре ућути одђ болЂгт. рода. Вахвалити некошта ништа, а мило е Богу и лгодма. И чути и видити па прећутати, млогу е свађу одклонило. Ко благо погуби, ние пропао; ко надежду изгуби, полакЂ е пропао; алт. ко душу изгуби, сасвимт. е пропао. Ко свогђ оца почитуе имаће радоств одђ свов деце, и би ће му све молитве услишане. Ко ће да га други лк»ди поштуш г валн да се ваипре поштуе сам-в.

ИздаванЂ и штампа д-ра Дан. Медаковићау Н. Саду.