Школски лист

214

заху ноћу у тавницу мученикову, гд$ ихг еветацг обучаваше у в$ри Христовои и болестнике нвихове исц^лнваше. Дворнни цареви прочуш то и умоле цара да Георпн," кои е толиши народт. обмануо, хоштћ еданпутЂ кт. себи позове и да га покуша лЂпммт. р^чма и обећанЂмЂ приволети да одустаае одт> вЂре Христове, ако пакг и после тога упоранг остане, да га одма погубити даде. Ту но ^ б молго се Георие крЂпко Богу у својои тавници, и молећи се Богу задрема и заспи. У сну види онђ самога Христа Спасителн, кои га полмби и глаВу му побФдоноснБШЂ в^нцемЋ украси, говорећи: „Небои се Георпе, и држи се добро; тбг ћешЂ са мномђ 6 б 1 ТИ ,у царству моме; немои духомЂ клонути, скоро ћешЂ доћи кђ мени и примити она блага, што су за те у царству небесномт, спремлБна." Кадт. се Георпе пробуди, замоли тавничара, да пуети кт. н^му слугу, што е сђ нбимђ изђ Палестине дошао 6бш, и што га ту послуживаше. Слуга уђе и поклонивши се своме у окови налазећем-Б се господару, бризне плакатм, сећашћи се како е Георие одранФнт., па како се садг пати. Георпе му заповЂди да неплаче, и приповћдивши му све што е у сну вид1о, рекне: „ Сбшко, скоро ће ме Господђ кђ себи позвати, ал' кадЂ духЂ мои кђ Богу отиде, узми мое тЂло, и мои последнБ1И зав^тЂ и однеси нашои кући у Иалестину, па гледаи да све онако извршишЂ, као што н у завЂту момђ желимЂ. Бои се Бога и тврдо вЂруи у Христа Снасителл, онђ ће ! оштђ све на добро окренути. Пошто светацЂ ове рЂчи слуги свомђ изговори, опрости се сђ нбимђ , полгоби га и одпусти.

(Продуженђ глђдуе.)