Школски лист

226

Аполоновомђ , погледа га и повикавши изг гласа: „Тв1 ли са Богђ, и треба л' теби жертве приносити" прекрсти рукомЂ идола. На кое оваи сђ великомт. лупомђ стропошта се, и на махт. се поруше и сви остали идоли, што у томт, капишту бвшху. Народт. поб^сни одт> нрости видећи свое богове раздроблФне и у млево сатрвене, а царт. повиче на ГеоргГа: Зла главо и пуна врачол1п, ни си л' ми се мало часЂ обећао, да ћешЂ жертву принети Аполону моме? А св1>тлошћу славе Христове озаренвш поб1здоносацг Георте одговори: Л самв свош жертву принео и саврш1о Господару моме 1исуеу Христу, и зато ето нестаде взшихђ богова. Познаи дакле царе, да они нису кадри себи помоћи, а кадт. нису себи, нису ни вама одђ помоћи! Царица Александра супруга цара ДшклетЈина, кон е потаино Христа вЂровала, шв могла више в4ру свого утаати, она се провуче крозЂ народг, и повиче : Боже ГеорпевЂ, непобЂдимога овогђ страдалца, очисти ме грЂшну и непомени мое по незнанго учинФне грЂхе, но помени ово мое коначно кђ теби обраћенЂ, и даруи ми учесие — део — са ХристЈлнима и са слугомђ твоимђ ГеорпемЂ. На скоро затимЂ обнвлЂна буде царска пресуда, по К010и се Георпе заступникЂ галилеисши, и нвиме обманута царица Александра мачемЂ погубити имаго. Воиници поведу мученика и царицу на губилиште. Уз' путЂ се Александра овако Богу помоли : „Господи 1исусе Христе Боже мои, тб1 знашЂ, да л тебе ради страдамЂ. Ето оставихЂ тебе ради царство земалБско. 8 Не затвори ми двери раиске, но отвори ми ихђ , и прими мого душу сђ онБша , кое теби угодише." Изнемогнувши замоли она воинике, те 1ои допусте сЂсти, и тако с$днувши и спустивши главу на зидђ , вздане ова царска страдалница.