Школски лист

286

еителв башЂ садт. запов^ди. И нби двое ув ^ду сироне у еобу, одену га и наране, задрже га кодђ себе и воспитам га као свого еобствену дЂцу шго еу воспитавали, а онг ихг в поштовао, и захвалант. имт. в бБ10.

Нрослкинн. У вреие глади иђаше една непозната пр)синкина сиротно ал' чисто одевена одђ куће до куће и молнше, да !ои уделе. Негде биншс немилосрдно одбиена, а негде добиваше по неку злеудну милостинм; саме еданЂ едичи сиромашакЂ нађе се, кои е видећи дрктућу одт. зиме позове у свон> топлу собицу, да ее сгрее, и овогђ жена, коа башг тзда лебацЂ месише, извади леиинм и нарани ову кукавицу свеердгЈО. Други данЂ будну сви ови лшди, шго милостинђ делише, у спашски дворЂ па чаетБ позвани. Кздђ у собу уђоше, опазише еданЂ мали столацЂ пунЂ наискупоценш ела, и узЂ нЂга едну велику поетавлЂну трпезу, где на свакоиЂ танБиру овде комадићЂ онде комадићЂ плеснивогЂ леба, кора, голи костиго или мекина лежаше. СадЂ уђе и госпоа пакЂ рекне: „Н самБ она гочеранн проснкинн, ктела самЂ ваше милосрдие да изкушамЂ, и да видимђ каквогЂ сте срдца према сиротинБи; и само ове две еироте нађо, кои ме примише и угостише како могоше, пакЂ и и ћу пби данаеЂ, колко а могу; а ви други примите ваше милостинЂ натрагЂ, ето вамЂ 1и на трпези, и сетите се, да ће и вама отацЂ нашв небесни едаредЂ тако вратити, као што ви нЂговипђ сиротама чините.