Школски лист

299

Киша, снеп, и туча. (бдна лекциа нзт. <»и8вке.) Кадг кои облакт. у ладнји а влажанг воздухт. уђе, онда се нЂгове бешичице стегну. Онда се и она водена пара, изђ воздуха почне стиннвати, пакЂ се и ове каплвице за оне прилепе, и тимг постану оне веће и теже. Ако садт. мало ветарЂ дуне, пакт. те теже каЈЛБице едну на другу нанесе, оне се спов, слим, и начине се веће капл-ђ, кое мораго доле падати, то е киша. Лети, оеобито кадг су буре, падан) кишне канлФ изт> веће висине, ер г в су облаци у лето више негг у зиму, зато су кишне каплФ, млого веће негг оне зимнЉ ерг сђ дужегт. пута долазећи више ихђ се уедно слие. ЗимнФ су кишнЂ каплФ ситне, ерт. облаци зимнби низко стое и канлЂ непадаш изђ велике висине. По величини кишни канлБи разликуе се плмскава киша ил' нлгосакЂ, ил' роминнва као прашна киша, где сг каилФ врло ситне, готово као оно магла ; по ширини облака кише су ил' местичне, облакомт. иролазеће, кое само неку дужЂ земл ћ наквасе, ила су целу околину квасеће где е цело небо облачно, и кадкадг се по више дана облаци н разилазе, као што у есенБ илт. у пролеће бива. Кишна вода, ностав изб саме паре, зато в увекЂ наичистил и окромг мало нраш;:не, што ветромЂ но воздуху лети, нема ничега другогЂ у себи помешано. Изворскб воде обично су бисгрие и гдекое ладние, гдекое тонлие, ал' никадЂ онако смесомЂ чисте нису као кишница, зато се нбомђ наиболЂ свјшто опере, и тврде ствари као варива наипре и наиболФ у нбои скуваго. Зими е воздухЂ млого ладши, и онда се они изђ ТОПЛ1И краева нами ветромЂ натерани облаци разладе и пара смрзне, и тада снегЂ нада. У севернимг пре-