Школски лист

300

делима снегв е млого еитнш, као прашина, а кодт> насг е крупши. Кадг снежнЂ мрвице уватимо, и крозЂ увеличавашће ихђ стакло погледамо, видимо да нису какогодт. набацане, него свака свом лепу правилну Форму има, обично Форму шесгокраке звездице, где су 10шг сви кракићи башка изкићени. Кадкадт. се снежни мрва при паданго више уедно слопгаго и надашћи у округла зрна начине, то в онаи округли снегг, што наши веле: падаш цигани. Зрна та нечине никое штете, ер-в су мала и лака, снежна. Ал' сасвимг другчие су тучна зрна, коа грдну штету почине. Туча пада обично само у наиврелие дане лета, и обично обданг, и при бури при севанн) и грмлнвини. Та зрна састое се одг нравогг сдепаногг леда. и снолн су чистђ тврдг провиданЂ ледг, а изнутра бела и тамнин ледена езгра. Што су зрна већа, то су и опаснил, особито изг висине падамћи. Срећа е то, што туча увекг само манћ дужи землБ увати, па ако ее одђ нЂ и неможемо сачувати, опетт. има наредби и друшства, те се противу нЂ осигурати можемо.

Видокругт, (Хоризонт>.) (бдна лекцин изђ ГеограФие.) Ко с' пространогБ пола, илг с' високогг торнн илг с' брда коегг около себе ногледа , види му се цео просторв землћ, као коло округао, изнадг коегг небо као сводђ илђ кубе извршено стои. Цео таи просторЂ зове се впдокругЂ ИЛЂ грчкнмЂ именомЂ хоризонтЂ. Што е е' вишегв места погледЂ , алЂ што е ман$ етвари, кое би погледу сметале, то е простран1и видог:ругЂ.