Школски лист

315

Варометерт,. (бдна лекцин изђ Физике.) Као шго су .тди справу измислили, кохомг топлоту мерити могу, исто еу тако и едну другу справу ег мислили, ко 1 омђ се тиска воздуха, мерити може, и дознати колико наст. еавг одозго сђ висине па до землЂ стоећи воздухт. гн!>чи. Та справа зове се грчкимг именомт. барометерг, ил' по србски тискомера. Зову е и каживремкомт., ербо се по нбои, т . е. по већои ил' манвои тиски воздуха даде кадкадг иогодити кзкво ће време за кои часг наступити, лепо ил' ружно. Справа та састои се изг едне око 34 палца дуганке стаклене цеви, кол е озго затворена, оздо у висђ иовиена и отворена. У нвои сгои жива. Изнад г б живе види се исто као и на термометру празнина, где ничегЂ ни воздуха нема, да оваи само сб доиногђ краа живу стискуе и гнЂчи. Озго на цеви ил' узт. нм, на дрвеномЂ станиву, ил' на за н$га нрилеилЂномг паниру стое забел-жене неке линие, коихт. 12 управо онолико места заузамлм колико еданЂ столарски иалацЂ; ту стое знаци 26. 27. 28. 29. и 30. и то о.чначуе висину живе у цеви, одоздо до горе, на налце обележено. На доини краи те цеви, кпн е отворенЂ, гн &чи са†сђ висине неба до дна земл^ћ находећи се воздухЂ живу, и тера в у висђ у цевЂ, до неке опредћлене висипе, а то е 28 палаца, и то се зове среднн тиска воздуха. Ако в воздухЂ тежи, онда већма живу гн$чи, и ова скаче по едну, две три и воше линин, ил' по чита†палацЂ у висђ до 29 палаца, и онда кажемо, барометерЂ "тои високо, ил' барометерЂ скаче.