Школски лист

318

томе ништа у себи немисли; ко сииностб месеца и блистанЂ неброини звездица само као нешто свакидашн^ и обично сматра , таи јошђ ни близу ние , да творца у нЂговимт. делима познав. У стара времена мислили су лмди, да в са землбом сунцем месецом в звездама све баш тако, као што се нами нини дав; Они су држали, да е землн као нека широка равна плоча, преко кое сунце месец и звезде само за лгобов лгоди и за украс неба прелазе, излазе и залазе. Доцние су лгоди ово вараво мн^ние побацили и позна .чЕ су да е земла као тане округла; ала су држали, да он.. непомично тврдо у простору света стои, а да сунце месец*. и звезде около нЂ теку. Ово мн-ћнив одржало се до шеснаистогт> стол-ћтин. Тада в едант. мударг и смиренг човекг , кои в свои цео животг сматранго предао и иепиткванго Вожји дела жертвовао , са тврдимт. основима дознао и доказао, да се неокреће сунце около землЂ , него да се землл сама собомв окреће и ст, месецомг заедно око сунца тече, и да шшт. и млоге друге звезде около сукца теку. Онт. е и редт. сви они звезда, кое се око еунца окрећу показао, и истолмачио намг е сва та иоавленл на небу онако, како што се доцнив кадт. су многи учени лгоди то пазити , мерити и рачунати узели, доиста потврдило и засведочило. Таи човект. звао се Никола Коперникг, (рођент. у прускои 1473. год. а умро 1543) и био е прота у Фраунбургу. Дело, у кое е онђ сва испитивана и искуства своп пописао , посветио е онт. папи Павлу III. и изишло в у штампи год. 1543 башт. кадт. е таи смирени човект. на смрти лежао. После нЂга мудри лгоди науку су нЂгову далб израђивали, и н^му имамо благодарити, да данаст. редт. и створен1> света далеко асние поЈнаемо, него што е то самимЂ голимђ гледанЂмт, сунца меееца и звезда могућно било.