Школски лист

317

ВарометерЂ може окромт. иеренн тиске воздуха, и за меренћ висича поелужити. Што кое меето више на Лрду лежи, то е све манћои тиски воздуха, а што е кое место дублћ подђ брдомт. илђ у равници илт» долу, то е све вепои тиски воздуха изложено. Кадг понееемо барометерг на брдо, што годђ више у висб долазимо, то све већиа жива у нЂму пада, ербо е све манЂ ст. висине воздуха, кои е гн&чи. ПаданЂ ово тако правилно иде едну линкш за другомг, да с' нбимт. на стопе измерити можемо колко смо се високо попели. КадЂ сравнимо термометерг са барометромт., видимо да су обе еправице млого една на другу наликт.. Обе се саетое изт> стаклене цеви, у обема е жива, и изнадт. живе сасвимЂ празно место, обе су поделћне на линие. Алг оне су и различити една одђ друге; термометрова цевг одђ свуда е озго и оздо затворена, а барометрова е само озго затворена, а оздо отворена. (Вашто?) У термомегру екаче жава, ербо е е топлота растеже и у висђ тера; а у баорметру скаче, ербо е воздухЂ гнЉчи и у висђ тера ; термотрово писмо подел1зно е на степене, кои могу већи илђ манву бити; а барометров) поделћно е на палце и линие, кои несмеду већи ни манБИ бита; термометрова це†може бити крагка и дугачка како е ко оће да начина, а барометрова мора увекЂ већа одђ 30 цолова бити. НолвлИјин на небу. Куда годђ погледе бацима, свудЂ намЂ отворена стои створенн и откривена чудеса Божин, како на землби , тако и изнадЂ землв. Алђ небесни отацЂ ниб ихђ ставио овде, да ми величеетво и чуда та гледамо само, него е радЂ да сматран ^мЂ и познаванФмЂ нЂгови дела мудр1и будемо, пакЂ тимђ нЂму угодши Ко сунце само излазити и залазити гледа а при