Школски лист

311

гвоЈћђе веће кадт> е усинно, него кадт. е ладно. Кад -Б е усинно, таманЂ у пеглалБку уђе и напуни е, а кадг се у нбои излади оно кламвће. Гножђе се то топлотомг разшири, дакле веће будне, а зимомђ се стегне и будне ман-ћ. Тако е и са другимг гвозденимг стварма: кадЂ клмнт> усинмо , едва у браву уђе, де ладан врло лако иде. Кадг у лончићт. ладне воде близу нуно успемо и низћ ватру ставимо, видимо, да одма лонацг иунЂ будне, 10шђ и нрекипи, чимђ се вода угрее, а чимђ се изстави сђ ватре и вода се из*ади , одма и вода у н1зму падне и лончићЂ ние више пунЂ. Чини се дакле као дае више воде сђ топлотомђ, ерђ е лончићЂ иунЂ, а као да е нешто нестане са зимомђ , ерЂ лончићЂ остане нразнии. И воду дакле топлота разтегне, а зима стегне. КадЂ узмемо свинвску илђ другу кон) бешику , и само е мзлко заданемо, накЂ 10и онда вратЂ тврдо стегнемо, да онаи у нбои находећи се воздухЂ неможе наиолЂ изаћи, и ту сбрчкану, мало само задануту кђ ватри нринесемо, она се одма иочне разширивати, надимати, као да ко душе у нн>. Како то бива? Тонлога разшируе и воздухЂ , исто као и онамо гвожђе и воду, отуда се бешика шири. А кадЂ ту бешику однесемо одђ ватре и на ладние место ставимо, она се онетЂ сбрчка , и воздухЂ се дакле зимомђ стегне. Овакови би примера могли врло млого навести, изђ кои се уверити морамо, да се свака стварЂ топдотомђ разтеже , а зимомђ стеже. Ко то незна, илђ ненази, таи ће млого реди сасвимЂ неотиде часЂ овде часЂ онде штету начинити. Ако усие врело м«еко у ладну стаклену чашу, чаша ће му оногђ чаеа нући, ербо се стакло изђ нутра, где врсдр млеко на н &га дође, већма н нре угрее, него сђ ио а, и већма разтегне ту, а ту му мора нући. Ако метне ладну чашу , на