Школски лист

349

Јнто ненаслонћна нити о чему висећа. Она е на оба краа малко утинЂна, а око ноиса мало пунчастин. Ма ца она у воздуху сама о себи стои, опетт. се еве што е на нбои тврдо за нго држи, неодпада одђ нЂ. Све што на нбои жмви и стои, то е за нк> као прикопчано, свуда имаш лгоди надт> собомЂ небо , а подђ сооомђ землм. Землл се сваки динђ едаредт, сама око себе обрне, и то правцем& одђ запада на истокђ. То е узрокт. да имамо данг и ноћт, едно иза другогђ. Свако е тане тикога створа, да га една светлостБ само уполе, само с' оне едне стране у онаи ма осветлити може, а друга пола илт> страна међу тимђ е у сену илт> у мраку. Кадт> узмемо ми тане окретаги а светлостБ оставимо да све на едаомЂ месту стои, видићемо да ће све друга и друга месга на нЂму на светлостБ долазити, а кол су на светлости била у сент>, мракЂ ступатл, и непрестано ће само едну половину светлостБ ватати, а една ће нолз довзкђ у сену остаати. Исго е тако и са землБомт>. У н Ђ номђ обртанго око себе саме одт> заиада на исгокђ , све други и други предели на свеглостБ долазе, а други у сенЂ. и опетЂ е у истомђ чаеу само иолована осветл^на. Та сунцу окренуга и нбимб осзетлбна страна земл-ђ има дакЂ, а друга страна, коа е исти мзхђ одђ сунца окренута, и коауеену илђ мраку за таи чаСЂ стои, има но Ћ б . КадЂ се сунце нами рађа, онда се земла толико окренула, да н нашЂ пределЂ сунце у езои хоризонтЂ добило, При обртанм землћ краиае точке н-ћне необрћу се; те се точке зову полови, илђ обрти; и онаи што е на северноиЂ лраго, зове се сеаераи, а онаи на мжномђ крам земл^, мжни полђ н 1> нђ. Обрћући се сваки данЂ едаредЂ около себе , нестои зечлн еве на истомђ месту, него се помиче све