Школски лист

350

дал-ћ напредг, у едномт, дугулнсто округломг колу и стази својои око суица. За 365. дана и пеколико еати обиђе она таи евои путт. едаредг, и то време зовемо ми едномт, годиномт.. Триетотине и шесетЂ и нетт> нута обрне се она за годинудана, то су 365. дана. За то време неостае землн нрема сунцу еднако и у едномт. правцу, него менн. > г едно доба године, етои према сунцу нашт> нределт> тако косо, да нает, зраци сунца врло слабо гренти могу, то доба зове ее зима. Зраци сунца тада особито око подне врло коео на наст, надаго, зато насв елабл1; греш. А у друго доба год. грее наел, сунце врло нко, и онда сва растенин озелене 4 уцветаш и нлодђ донееу. То доба зовемо летомт,. Онда наип, нределг земић стои према еунцу тако, да зраци сунца наистрмие падаго, готово у теме жегу, онда су наитоплш, и иаивећу снагу имаго. Између зиме и лета дође едно доба, где снага еунчеве тонлоте сђ дана на дант> еве веЋма ее отимл 1 ј , тако да топлота нЂгова ева раст ^нпн у животђ пробуди; то доба зовемо пролећемЂ. А између лета и зиме иочне снага сунчеве топлоте све елаблн бивати, растЂннн даго тада нлодђ и семе, и листђ имђ пада, то доба зовемо есенЂ. У нашемЂ нределу има четирЂ годшшГи времена, ербо нределЂ оваи у четирЂ различна положена према сунцу дође, докђ землн едаредЂ око сунца путЂ свои начини. У другимЂ пределима земл$ другчие е. Има предела, кои дугачку зиму са непрестанимЂ снегомЂ и ледомЂ имаго, а врло кратво лето ; а има други пре дели, кои дуго време лето имаго, а врло кратку безљ снега и леда само кишомђ иролавећу зиму имагоСве промене ти годишн&и времена зависе само одђ различни положенп земл'ћ према сунцу кое се за то доба, докђ путЂ свои око сунца обилази, мени.