Школски лист

343

но Л10БОК110 ткош у азби дг(ши нди а , но лгобавлго ТВ010МЂ рани, — исшинш, уметиаи — душе наше. дл кг тев± ксбгдл кзирл јоцј ^, да кђ теби свагда гледамћи, на тебе се угледамћи, и егке ш тгве ск^ћтош нлстлклАеми, и ономђ што е одт> тебе еветлошћу наставллни. Вогђ намг е дао еветлоств разума, и светлоств светог откровешн свогб, да насг те две светлости управлнн) на добро. Мб1 дакле треба да се ув^кЂ држимо свое светлости т. е. свогт. разума, ал' да разумт. свои покоравамо Бож1ои наиве^ои и правои светлости т. е закону БожЈем -б. теке неприст^пндго и присносг^цшлго зрАфе ск-ктл, теое Боже, кои си неиристуина и свагдасуштна светлостб гледашки. Кадт мб ! Бога ув4кт> предг очима узимамо, онда ћемо и по нЂговои волби радити. непрестлнное гек^ испок^ддше и клдгодлрен1е козСИЛДШ2 веЗНЛЧДЛН0Л1Ј( Отц^, со еДИН0р0ДН1л1М2 ТКОИ/И4! синоли, и ксескдтБшг и клдгима и жико гкорАЦш/иг гкоили Д ^х°' м2 - Кадг мб1 Бога ув^кг нред г б очима имамо и доброд-ђтелБно живимо. онда ненрестапо славу и благодарностБ шилЂмо светои Троици,

Б У Р а. (бдна лекцин изђ Физике.) Што смо од-б те чудесне снаге, кок) електрицитетомт, новемо на онимт> сигнимђ стнарцама пнкб на еитно и у маломг видили и искусили , у великомг намт> се то показуе у ономђ величественом г Б позорм природном 'б, у бури. У воздуху су облаци она тела , што електричн? ноетану, коимб н(»водом г б и како, то 10нгб доеадБ незнамо; као што уобште 101111, млогогб чега у нриродв има, што Божин еила и мудростБ да бива, 1?аређуе