Школски лист

344

а ми га незнамо; ал ћ ми заклмчуемо из б мали и ситни понвлена на вел -:а и крупна. ТрвенЂ облака, коимг они електрични ностану, као да тада бива, кадЂ се они у запарне дане и при мирномЂ воздуху наедаредт. начине и вданг на другогЂ наиђу, докт. се сви у едну велику тамну гомилу облака сгомалаш , и то се зову бурне облачине. Те облачине падавд онда изт. висине све ближе кт. землћи нагло и силовито, и савт. воздухт, затресу и нобуне, и тако наступи олуина као претеча. Садт. почну облаци електрицитетт. издавати. Што е она мала изт. трвеногт, стаклета искачућа варница у маломт., исто е то мунн у великомт., електрицитетт., што одб едногБ облака на други нрескаче. Дођели таи мун-ћвити облакт. близу ко1ои на землви стоећои ствари, и ствари онакои, кон електрицитетг нрима и нропушта, онда мунн скочи на ту стварв , и то кажемо ми : ударио громт.. Високе нроиуштамће ствари наивећма су ударцима грома изложене; високе стваризнто , ербо су облаку наиближе, а пронуштавдће зато, ербо електрицитетт. крозт. нби наилакше, безБ икое нрепоне доле у влажну землвд ковд наиво лие сиђе. Зато громт. у високе торнЂве , и друга висока зданиа , у висока особито самце стоећа дрва, у димннке особито ако на огнБиштама нод'Б нБима ватра горе, наирадие удара, А кадт. е у ове ударио, онда по нвима, и то онуд -б куд -б наилакше пролази, гдв е наилакше нронуштенг, кр> зт. олуке, цеви илб жице особито ако су гвоздене илб одб кое друге руде начинЂне. Гвоздене жице илт. друге танке ствари руднћ оногб часа, изтоии, дрва и камен$ разцепи и разбие а животин-ћ а лвдде на место убие. Што е кодт. трвеног Б цтакла крцан-ћ , исто в то само у великомг, у Лури грмлнвина. Муна е кривуда-