Школски лист

381

— То е господару! вечитни закон% овогђ царетва, кои никака†царт. за време свогђ владанн преиначити не може! „А вли," питаше царг „и моимт, предходницима, о нбиховои тако краткои влади и будућности казиваио?,, — „Ни едномЂ одђ нбихђ ." одговори миниетарг „шв таи законЂ непознатЂ бмо, али се едни дадоше светлос^у престола заслепити, те заборавише жалостну будућностг свом, и преживише свом годину, а не постадоше доброд^телни: други се опише сладосћу свов среће, и несмедоше, изг страха, да неби уживамће прхитности огорчили, на пусто острово ни помислити, те тако ступаху изб едне радости у другу, докђ имђ време владана не прође, и у лађу ихђ небацише. Сви су они кадЂ в нере^НБш данЂ дошао, ндиковали и слЋпостб свом оплакивали, алЂ е ондакЂ већЂ доцканЂ 6б1ло, и они баху безв иомилованн неволБИ кон ихђ е чекала, и ком они нису хтђли доброд-ћтелнимг своимђ жввотомђ уклонити, предани. Ове речи министера устраше нко цара; онђ се устручаваше судбе нређашнБИХЂ царева, и желнше такову несрећу избрћа. Са страхомЂ помвшлише онђ, да е одђ кратке те године нћколико недЂла већЂ протекло, и да се онђ постарати мора, да проче време свое владе сђ тммђ богоугодн1е проведе и болЂ употреби. — „ДобродђтелнБШ чов-ћче!" рече онђ опетЂ миниетру „ТБ1 си мени мом судбу, и кратку мом владу откр1о, кажв ми баремЂ и шга 6 б 1 чинити имао, да н«волм моихђ предходника изб1>гнемЂ!" — „Опомени се, господару!" одговори оваи, „да си нагЂ на наше острово д<»шао, да ћешг опетЂ тако сђ н^га отићи, а да се никадЂ вмше на и^га вратити нећешЂ. Само едно средство имзшђ, коимђ можешЂ недостатцБша, кои ти у землБи прогнанства нрете, доскочити: ако в, то естБ, плодномђ учинишЂ и жителБима обогатишЂ,