Школски лист

415

обичаи био, кадЂ би се у место што ее толико дае за опои и срамоту, само четвртина са своима паметно и поштено потрошила, а две четвртине оставе у сандукг, последна четвртина на школу и цркву поклонила, — кгмико би за СО. год. остало у сандуди и кесама ? а колико би школа и црква имала? Дакле само за едант> човечш век-в школа би и црква имала толико добара, да би се то село за учителЂ и свештенике за навект. састарало, нитђ би требало бира купити и давати Паметанг и ноштенг човекг ради увект. онп, што увиђа да е шшетно и поштено и добро; таво е радш одкадг е света, и тако ће радити до века; а никои угурсузг Н1е га кадарт. смести. Кои се првш заветуе ово радити, ко буде и кодђ свое добре и поштене субраће израд^о, да се и они заветуго, да на таи свои светш дзнђ овако 1 ошђ свет1е дело учине, онђ ће и они ће свогђ села нрви и наивећи добротвори бити, хошђ за свога живота ће веће и светГе радости дочекати, него што су она бурна веселн; то едно дело задушше ће имђ бити него цео осталхи векЂ; то ће имђ остати наисвет1а успомена за навекЂ, па кадЂ имђ ни пелела овде не буде, нБина ће се имона и нвине душе светити и благосилнти. —

Трои НЈТпе.њи. Не повбраваи се пр^ателго, докђ се, у неволки будући, о искрености н^говои подпуно увћрш ниси. Много е већш брои прГнтелн при столу и гостби каковои, него на тавничнммЂ вратма. ЧовЂкђ н1зкш имао е три прјнтелн. Онђ е двоицу одђ нбихђ веома лшбјо, ерЂ су га свагда лгобовно и сђ искреносћу предусретали; трећегЂ пакЂ уважавао е онђ — и ако му е оваи наиискреши бвш — врло мало, ерЂ му се онђ безЂ свакогЂ ласканн, поредЂ