Школски лист

416

мало рћчш, евагда одвећг озбилвнБшг показБтвао. бдномг буде онђ у еудЂ на одговорг позванг. „Кои ће ваег," рекне онђ садт> своимг прЈнтелБима „самномђ ићи, да невиностБ мош посвЂдоча ? — Врло самБ обтудаенЂ и суд1н се на мене пко лготи. —" ПрвБШ се одг нбихђ одма почне извиннвати, да не може збогг другихг послова сђ нбимђ ићи, остави га и оде себи друге пргнтелЂ тражити, и причисли се овима. Другш га сг тугомг одпрати до суднице, но боећи се суд1е, остави га овде и врати се натрагг. Трећш, у комг е онђ наиманЂ повЂренн имао, уђе ст> нбимђ унутра и сведочјо е поредг н$га сђ таквомг охотомг, да га судјн за сасвБгаг невиногг нрогласи, и тужбу, кон е проти†нЂга бниа, одбаЦБ1. Свати човЂкђ има на овомђ св$ту так<»ђе трое прхнтелЂ, алЂ к^ко се придржаваго нЂга ови пр1нтелби при часу смрти, кадЂ га праведнБП! суд1а на одговорЂ позове ? — Нови,Б1 и сва овака земна блага, наивЂрн1и човЂка прЈателБи, изнев^ре га и 0С1аве наипре, пакЂ и не полазе сђ нвимђ . Родови и прјателки нЂгови, кои сваку срећу сђ нбимђ д1ћле, огпраге га истина до гроба, до врата вбчности и правосудјн, плачу и туже за нбимђ , али га наскоро самога тамо оставе, и врате се у свое домове. — Но трећш нЂговђ пр!лтелБ, когђ онђ у животу свомђ наичешће презире, — добра дЂла и чиста совЂстб н^гова, прате га до самогЂ престола правосуд^н, излазе тамо напредЂ, заступаго га, говоре за нЂга, оправдаш га, и израде му помилованЂ и вЂчиту славу у преблагогЂ Творца. превео А. МилаиловићЂ предуготовникЋ.

ИздаванЂ и штампа д -ра Дан. Медаковићау Н. Саду.