Школски лист

447

гу.бицмти могла! — 'Га зарг тб 1 нвзиашг, да в Богг вЂчант. и бевемртант.?' — „Какп," запита ова «зарг в Богт. вбчанг и безсмртанЂ?" „Да како одговори мужђ „ко бм се о томђ поеумнно?" — „Е дакле," продужи садт. жена; „кадт. е то тако, зашто се небБ1 и ТБ1 на промисао онога, кои срца наша испитуе, и светомг нзсћ свошмт. десницомт> руководи, ослон!о? — Не буди дакле ни тб 1 тако малодушанг, нити тужи преком ^рно, када. знашЂ, да е Боп. нашг живђ, и да намт. 1оштт. може и хоће помоћи. — На ове рЂчи дође човЂкђ кђ себи, умири се, почне опетЂ трудолшбиво радити и положн сву свош надежду на Бога. Божш благосло†не изостане , а сђ нбимђ поврати му се и домаЋа нФгова срећа.

Два пустинБИка. Хотећи землш у евојои башти поправити копаше два пустиника , изванЂ евое заграде, добре землЂ, н вукоше е у свои вртЂ, не имагоћи нодвоза, осеби. Млађш, одђ ова два по Хр1ету брата , бћмше з 6 огђ велике жеге и досаднБ1ХЂ мува тако зловолннђ , да е, трпагоћи у свош врећу землго , непреетано гунђао , и на судбу свого викао. „Ала брате!" рече му едномЂ старш, „помоли се Богу , да ти стрпленћ поклони." „Та н самБ му ее већЂ доста пут1и молш," одговори онаи, ,,ал' ми нћгова милостђ ништа не помаже!" Старш копаше ћуташћи и далЂ , докђ н1е и опетЂ евого врећу напуто, пакЂ онда рече млађему: „Помози ми ову врећу на раме дићи !■' Оваи ее прихвати и подигне му е, одђ острагв, еа удвоенБ1МЂ силама; но етарш е привуче одвећЂ напредЂ, и упусти е на землго. „Шта ће то рећи!" новиче садЂ млађ!и; „Моа ти помоћЂ тако ни одкое ползе неможе 6 б 1 ти , кадЂ е тб 1 хотимице уништавашЂ!" — „Видишђ," рече му сздђ