Школски лист

448

етарш, „тако е и са помоћу Вожшм. Вог в готов свагда нам помоћи, али кад мм нбговои милости не еадбиствувмо, већ 1ои ее иротивимо . или в злоупотреблнвамо, онда нам, дабогме , милостб нЂгова неможе одг помоћи 6б 1 ти."

ЦроетирачЂ. „Синко!" говораше б^данЂ и болеетанЂ старацЂ свомђ сб1ну , одт. когђ в мЂсто смновнЂ неге , само грднм и псовку , дуго времена подносити морао , видвмт. да се поредЂ мене и вб 1 много мучите , и да самЂ вамЂ само на теготи; већт. однеси ме у грађанску болницу , да ее баремЂ вм , кадЂ ме е милостивбш Б огђ тако одархо, самномЂ заедно не натите." БЂднии старина чито е то изђ велике невол®, надашћи се , да Ке тамо баремЂ мирн1в и безЂ пребацБ1ванл , последнђ дане трудногЂ свогђ живота преживити. Не благодарнБШ сбшђ едва дочека то, и 1оштђ сунце ни село ше, али се вола старчева већЂ испунила. Но ни овд-6 не нађе старацЂ све као што е миСЛ10, зато онђ поручи (та, по н1>комђ времену свомђ СБшу , и замоли га , да му последнш услугу баремЂ учини, и едно два простирача пошлЂ, да небБ1 на голои слами лежати морао. Оваи избере два наилошјн. и заповеди свомђ десетогодишнЂмЂ СБШчићу , да ихђ старомЂ блесану у болницу однесе. Но како се зачуди кадЂ прим-ђти, да е оваи малБШ, еданЂ одђ онб 1 хђ простирача у едномЂ углу куине прикрјо , и само еданЂ дЂду свомђ однео. — „Зашто си тб 1 то чин1о?" запита га отацЂ, кадЂ се кући вратш. „Старамћи се за будућностЂ, О тзцђ !" одговори оваи, ладнокрвно и сђ незадоволБСтвомЂ, »да имамЂ и за ваСЂ еданЂ, кад васЂ кадгодЂ у болницу однесемЂ." КаквоммЂром мЂрите, таквомће вамг се вратити.

ИздаванЂ и штампа д-ра Дан. Медаковићау Н. Саду.