Школски лист

458

турскимЂ робствомг, докђ е носле крвави битака на Слаикамену и Варадину 1688. год. одт> Турака ослобођент,. СремЂ е велико полуострово између Дунава и Саве, и едаа одђ наиблагословении и наилепши провиндин аустрискогг царства. Богата фрушкогорска аланина украшава подунавски Сремг одђ Илока западне границе до Сланкамена, кон и лево и десно гране пружа, између кои наилеаше долинице и погледи стое. Готово цела ова нланина принадлежи србскимг монастирма, одт. коихђ само два на севернои илђ дунавскои страни леже, Раковац-в према Футогу и Беочинг, а сви остали леже на мжнои страни, источно Крушедолђ, низђ нЂга Ремета, после Гргетекг, пакЂ Опово близу Ирига, после Раваница, Лзакг, Бешеново , Шишатовацг. КувеждинЂ, и запндно Привина глава близу Илока и Беркасова , кои сви у наилепшимЂ долинама леже. На овои планини рађа гласовито вино, одђ коихђ су наибола карловачка, раковачка и лединачка, лзачка, бгочинска и черевић^а, лежклирска и грегуревачка, где е римски царЂ ПробусЂ први лозу посадио и ову землм нбомђ благоеловио. Овде рађнк) еваковрстна красна и далеко чувена воћа, одђ коихђ 8 шлђива наиблагословенин, има силни шлкивика, и ту се наиболн шлБивовица иече, одт. коихђ е наичувенин гргетешка и оповачкка манастирска. У Срему рађа наи6 олби кукурузЂ, кои се са†СавомЂ у Рвацку извози. Овде се негуш млоге овце, и одрангого млоге свинђ и козе; исто се тако негуе чела и свилена буба. Изузимагоћи Фрушку гору сзвђ е остали СремЂ раванЂ, и само у подлужиго мимо Саве баровитЂ. Наиглавние су воде: Дунавг , кои се кодђ Илока Срема вата, пакЂ мимо Нештина, Черевића, Каиенице, Варадина, Карловаца, Сланкамена, Бановаца и Земуна тече, где Саву прима, и далЂ мимо Бавата и Србие одлави.