Школски лист

476

ла, и после е еве до 41 столетин иодљ своимг собственимг господарима стонла.докг се вие мађарскои круви присаединила. Жителви Славоние одма су Христову веру првмили 1сшг одђ наистарви доба-, али су ихг тек$ св. Кирилг и Методие у 9. веку у христиннству утврдили. У овои су землви млоги ратови вођени, кои су иределе ове силно опустошавали. Год. 1127, туклису се овде грчки цар Ковствнтинђ и мађарски кралв Стевавг. Год. 1133. били су се хрчки дарг ЕмануилЂ и мађарски кралБ Геиза II. и тада мораше мађари Славонвн) Грдима уступити. Год. 1163. добие опетг Бела III., јјои е сг Грдима у либави живио Славониш и Сремг, и даде имг собствене банове , подг коима су ове земл$ до турски времена стонле. Год. 1442 лочну Турци на ову землго навалвивати кои су са нбом до год. 1670. владали, и тада се после крвави 13. година даиа тран>ћи битака са Турдима од Турака ослободи. Год. 1690. ућу опетЂ Турди алг год. 1695 код Сланкамена ли>то потучени мораше изт. Срема и Славоние утећи, и год. 1699. на карловачкомЋ миру подпадне ова землн подг цара Леополда I. и добие одђ то доба воинички уставЂ. Год. 1745. буде провиндиалТ) оддеплЂнЂ и на 3 жупание, веровитичку, ножешку и сремску, а краива на 3. регемента поделЂна градишку бродску и варадинску. Жунание су стоале побанскомг владомг, а регементе подг варадинском генералвомандомЂ. Год. 1849. оддеии се провинциалт. славонски сасвимЂ одг мађарске, и Славонил са свое две жупанив осечкомг и пожешкомг и са две регемеџте, бродскомг и градишкомг нодпадне подг бача, а сремска жупанин са варадинскомг регементом падве воиводству.