Школски лист

т ра бливу Пожеге, алг е на08натнин трговина са дрвима за грађу и остаде домаће и заиатлиске потребе, кои ее сва дрва Дравом до Осека спуштаго и ту продак». Суви путови наиглаввии су: одђ Осека мимо Драве преко Валпова, оба Михоивца, Веровитици и Питемачи; други одг Осека Нашицама и одавде вдан преко Ораовице и Слатине у Веровитицу , а други одђ Нашица преко Крндие планине Пожеги. Од Осека води еданЂ путг преко Вуке Ђаковару, и отудг еданг кђ Винковцима, други преко Рушева и Плетернице Пожеги; наипосле едант. вдт. Осека Вуковару и одавде преко Илока низђ Дунавг Варадину. Одђ Пожеге води еданг путг Градишки, други Пакрацу, и одавде Даровару и Веровитици. Житела има у Славоннн окромЂ границе н"ћне оволо 300,000 сви су Срби источногђ и западногг вероисповеданвн, они стое нодђ иакрачкимЂ епископатомђ и патринршиомЂ, а ови подђ загребанкимЂ арцибискупатомЂ и ђаковачкимЂ бискупатомЂ. ПровиициаломЂ е аоделђна Славонил на две жупание ил окружил, осечко и пожешко. Осечка жупаниа има 4. среза; осечки, веровитички, ђаковачки и вуковарсви; а пожешка жупании има 2 среза ; пожешки и пакрачки; военомг краином поделЂна е на 2 регементе градишку и бродску. Наизнаменитин су места: Осекг на Драви, вданЂ одђ нчи градова, са вишомђ гимнасиомЂ ; Пожега на Орллви, са вишомђ гимнасиомЂ; БаковарЂ, са столицомђ римскогЂ бискупа са семинариомЂ ; ПакрацЂ, столица православногЂ епискона, са србскомЂ богословиомђ ; Винковци штопђ бродске регементе са вишомђ гимнасиомЂ. Славонин е нодђ римским царомЂ Аугустом подиала иодђ Римлнне, доцнив надне под бизантиске ца» реве; после су е Авари онустошили, али ее опет оте-