Школски лист

491

а по среди златомг преплетено, и по врт>у бисеромг кићено; ал' беседи Мусићу Стеване: „Божн помоћв, моа секо драга! гди си, душо , на ограшго била ? откуда ти клобукт. свиле беле, да га познамг, кога в воиводе; а тако ми срећна пута мога, неверети учинити не ћу!" Ал' беседи Косовка девоика: „здраво да си, кнежева воиводо! нисамв нигди на ограшго била, рано ме впробудила маика, ми ранимо те воду грабимо; кадт. н дођо на воду Ситницу, ал' Ситница мутна и новодна, носи брате, конЂ и вднаке, Турске капе и биеле чалме, красне Србске бивле клобуке, оваи клобукт. близу кран беше, н загази у воду Ситницу, и увати клобукг свиле беле, брата имамг од мене млађега, носимг клобукт. брату рођеноме, н самв млада мило ми в нерЂ." Клобук даде кнежевои воиводи, чим га виде Мусићу Стеване, чимђ га виде, тим га и нознаде, нросу сузе низђ господско лице, удари се ио колену рукомг, чисти скерлет-в на колену пуче, златна копча на десномт> рукаву. „Тешко мени и до Бога мога! на мени е останула клетва, од б мовга честитога кнеза." Клобук даде Косовки девоики, па се маши у џепове рукомг, те гои даде три дуката жута: „наи ти, секо, Косовка девоико! а н идем на бои на Косово, у нресвето име Исусово,***) ,,ако Богт. да те се натрагв вратимт., лепшимЂ ћу те даривати даром; ако л' секо, л погибо амо, помени ме по пешкешу моме." Ударише конЂ мамузама, па ситницу воду пребродише, ударише у цареви табор -б. Како дође Мусићу Ст^ване, три е паше био и убио, кадЂ започе бити четвртога, ту погибе Мусићу Стеване, и са нБиме Ваистина слуга, и воиске му дванаестг илнда; и ту намЂ е и кнез погинуо. Ту су СрблБи изгубили царство, честитога цара земалБСКога. ") Л мислимљ, да « оваи стихљ додатЂ у наше време