Школски лист

498

нн), Нсеновп,а Уну, кодђ Градишке Стругг, ниже Ориовца Орлнву, кодђ Брода Рушевицу, кодг Восута Босуту реку, изнодт, Кузмина шидски, изподг Мартиианаца манђелозки потокђ, кодт > Митровице Чикашу, код Нрка блениду, кодб Прогара лрчиначки потокђ, и одавде мимо монастира Фенека Земуну и Београду тече, где се у Дуна†улива. — Драва , одг Вараждина дотичући вата краину изподг Леграда и остаалн е више Питемаче. — Кулпа, утиче у краину кодђ Карловца, где одма Мрежниду, Коранго и Добру, а више ПетринЂ Глину и Петрвнш речиду у себе прима. Уна вата краину ниже Отока а више Новога , и тече мимо Костаинице и Дубице Лсеновцу , где се у Саву улива. — Тиса, вата краину више Чуруга и тече мимо Титела где Бегеи у себе прима, а ниже Титела утиче у ДунавЂ. — Одђ канала наизнатнии су, Нсава, Шпацва и Студва у Славонии. бзера су наиглавнин Плитвицка изподђ капеле планине у карловачкои краини, и Гацко кодђ Оточда. Земла е ова већомЂ страномЂ плодна и богата; источни и западни брдовити краеви згоднии су за негу марве и стоке; по доловима има млого стада оваца, по висовима коза, у лужнимЂ шумама млоге се свинВ гое. Одђ дивлачи има по шумама медведа, елена и срна. Рибе има млого у свима већим рекама. По свима краевима се млога чела држи, и млога свилена буба рани. По равниимЂ краима рађ&м млога жита , кокурузЂ, варива, зелени, куделн и дуванЂ, има млого бостана и далеко чувеногЂ воћа, нбуке, крушке и особито шлБиве у млогимђ богатимЂ шлвивидама. Шуме има млого свуда, и по низама млого трске и рогоза. У рудокопннма банацкима има злата и еребра, олова и гвожђа, има млого доброгЂ угла, налази се и соли, и слани извора. Одђ остали рудни извора наиглавнии су старославна сумпорбана Меадиа у Банату, и Топу-