Школски лист

489

Народна песша за ученЂ на изустг. Му сиЛг С т е в аиг. Вино иие Мусићу Стеване, у Маидану чието еребрноме, у свомг красномЂ двору госнодскоме; вино служи Ваистина слуга. КадЂ се ладна поднагшше вина, ал'беседи Мусићу Стеване: „Ваистино, мое чедо драго! Н ћу лећи санакг боравити, ти вечераи, па се нани вина, па пошетаи иредв господскогг двора, па ногледаи чистомт. ведромЂ небу; ели нсанг месецт. на заоду, ел' даница на истоку звезда; ели нама путоваги време, на косово лепо пол^ равно, на рочиште честитоме кнезу; ер знадешли, мое чедо драго, кадано смо на заклетви били, како насв е заклинао кнеже, заклинно, проклинно лгото: ,,„Ко е Србинг и србскога рода, и одђ србске крви и колена, а не дош'о на бои на Косово, не имао одђ срца порода! ни мушкога ни девоачкога; одт. руке му ништа не родило! руино вино ни шеница бела; рђомг кап'о, докђ му е колена!"" Леже Стева у меке душеке, повечера Ваистина слуга, новечера и напи се вина; па ишета предЂ господског двора, и погледа чистомђ ведромЂ небу, есте асанЂ месецЂ на заоду, еетЂ даница на иетоку звезда; есте нБима путовати време, на Косово лепо полЂ равно, на рочиште чеетитоме кнезу; па се шеће конБма у ахаре, на изведе два конн витеза, оседла и и оправи лепо, едногЂ себи, другогЂ господару; па се шеће у господске дворе, и изнесе крстатЂ свиленЂ барикЂ, на коме е дванаеетЂ крстова, сви дванаестЂ одђ чистога злата, и икона светога 1ована, крсно име Мусића Стевана, прислони га узЂ господскогђ двора, па се шеће горе на чардаке, да иробуди господара свога. КадЂ е био чардаку на враги, коођ га коби Стеванова лмба,