Школски лист

540

називали етари Славени и Срби: Перут. Осимг Перуна 6 бш в кодђ Славена знатанЂ Богг правде Провг: Бог гостопримства, обште ове славенске добродетелви; Радагоств, Богинн лепоте, и младачкогг живота: Жива и т. д. Овимђ своимт. Боговима подизали су Славени храмове у шумама, кое су бнле свете, и куда е могао ићи само Жрецг, и онаи, кои е приносш жртву, или болестникг, кои е траж1о у Богова лека. Незнабоштво се наидуже задржало на острову Ртену. (Ви^еп, Рунн-в). Чимђ су се Срби настанили у садашнвимг своимг седиштима, одма су кђ аБима дошли христјански свештениди одб Цариграда и ДалмацГе, и почеше међу Србима нроповедати науку Христа Спасителн. Срби, кои су и у свомг незнабожтву веровали млоге истине, коима ш садЂ учили хриспннски свештениди, радо су примали науку Христову; и ше прошио млого времена, а Срби посташе стадо цркве христове. Само се неки део Срба око реке Неретве тврдо придржавао старе незнабожачке религхе , па су зато Нерећани прозвати аоганицима, т. е. некрштенимт. незнабожцима. Србскш се народг одма поеле тога, кадг е заузео земл^, где и данасг живи, пусио у крваве боеве сг Грцима, тражећи себи слободу, и т лезависностБ. У овимг дугимг боевима бм напуште^а христова наука, Срби повратише се у свои незн ^5ожачкш законг, мислећи , да неможе 6 б 1 ти доб^а она релвпозна наука, кон) уче лмди , кои жел^ дишити ш нБ10ве слободе. Слабачкш коренг, ко';, е Христова ролиг1н бБ1ла пустила у србскомЂ на^оду, у овимђ дугимг ратовима нешто се засуш;^ а не што е згаженг, и изђ срб^ки ердаца изчу- анЂ бш X оваквомг станго оеташе Срби иунБ1 200 годиап- У другои половини 9. века (одг 870 —880) владао 6 Србима елавнБШ жупанг Властимирг. Тада су на