Школски лист

531

У то време Турци по ВонпеигБ попуштенш збогг несдоге и осталихт. гр^хова нашихг праотаца освоили су већт. 6 б 1 ли сву Србт, и садт. као страховита буица навале са свиш страна на питоми нашЂ СремЂ. ДеспотЂ немогући одолЂти грднои сили. душманскои са многимђ србскимЂ народомт. пресели се преко Драве у Угарску, и настани се у Бранвскои међи. *) Кралв угарскш и кнезт. полбскји Владиславг II названми Добрвш, уважавагоћи заслуге деспотове и нФговогђ народа, даде му градг Соколошђ — Шиклошђ — са цЂломђ околиномђ. Овдћ е кнезЂ СтеФанЂ седамЂ година поживио чинећи народу свомђ и другимЂ христ1ннскимђ жителБима кран тогђ, 1 оштђ већа добра, него што е чинио, док е 10ш у Срему био; ер ко се еданпут навикне добра чинити томе доброчинство у нара†прелази, п таи се пашти да свакш дан своим ближнвима вБппе добра чини, ув^рен будући, да се тбш начином наиболћ прославлн свевБшнви Бог свш нас преблапи отацЂ небеснБш. бданпутЂ настане велика гладЂ у предФлу томђ гдЂ светБш живаше. СтеФанЂ е био чуваранЂ , па се у нЂга нађоше тада велике житнице пуне ране. Гледагоћи беду сиротинВ кон немогаше себе и свого дЂчицу заранити сажали се онђ и раздаваше жито свакоме сиромаху неискагоћи за то новаца. ПриповЂда се, да су му лгоди давали писмене обвезанице, обећаванк ћи да ће му на другу годину жито вратити или ц$ну одђ тога платити. Светвш е обвезанице примао, ал' ихђ после све на ватру бацш, и лгодма, кои му занмЂ вратити хотаху одговарао; „Нисте вбг браћо мени ништа дужни, пшеницу ону, што вамЂ изђ мо*) Кодђ србскога села КишФалубе у Баранви имаго неке развалине и у землго већг увал$на частна трапеза. Те су развалине манастира ВранБина, кои е славио св. Аранђела и гошђ у време Чарноевићеве сеобе постадо. И село горе споменуто звало се пре своихђ 60 година ВранБинт>. Ето то ми даде повода да Баранго, назовемЂ ВранБскомЂ међомЂ.