Школски лист

т

Но Владимир тиме 1 ошђ небмнше епаеент., нЂга очекиваху веће беде на овомђ евету, онђ е 6 бјо божш угодникг, нЂму е 6 б 10 наменЂнт. мученичши венацЂ; кои ее заслужуе патннма и етрадан ^мђ на землви. Самуило е позивао Владимира, да се еиђе сг брда са свошмђ властелима. Владимирг нехтеде наипре то учинити, алг се тада пр1нви Самуилу некш владимиро†властелинЂ, коиму се обећа издати свога кралн. То е ВладимирЂ држао за знакЂ, да е бож1н волн, да страда, помоли се Богу, па као добар пастирЂ, готовђ положити евовд душу за свое овце, рече сво10и властели , да иде Вугарима, да се преда Самуилу, ерЂ е болЂ, да страда онђ самЂ ва све, него да из™ гину сви за нЂга. Што рече, то и учини. Самуило увати Владимира , и пошл-ћ га у место Проау (сада Преспу) где му е био и дворЂ и ту га баци у дубоку тавницу. Продужиће се. Евангелнл. н Апостолн. на данг св. ве^икомученика Димитрин. (одђ Гована гл. XV. зач. 52.) Рече Гдк ск0и/и2 оученикш/иг: „СТ а злпок^ддн: кл'/И2, дд лкЕИте дргјгг дрјјгд. Рече Г осподб своим ученицима: „Ово взмђ заповЂдамЂ, да лвдбите друп. друга. ДфемЈра клса ненлкидитг, к^дите, гакоменепрежде клс2 кознендкид^, Ако светЂ васЂ узмрзи, знаите, да е мене пре васЂ мрзио. Дфе ш Ји)ра кисте вмли, /и)рг оуво ское лмвилх ву ; гакоже ш л\!рл н^сте, но 1за изврлха ку ш /и)рл, сегш рлди нендкидитг клсг л\)рх. Да бисте били одђ света, светЂ би свое лшбио: а кадЂ одђ света нисте,