Школски лист

565

него васг н избра одг евета, тога ради и мрзи на ваев светЂ. Поминлите слбво, дзг р^х 2 „Н^ст^ рлвх еол У и ГДл скоегш." Дцн л\ене изгндшл, и кдсх изженгЈтг; д'|рг слбво мое совл1одбшд, и мше совлгсд^тг. Опоминћите се речи, кое вам а реко: „ние сдуга болви одт, господара свогђ." Ако мене изгнаше, и васг ће изгнати; ако реч мон> узслушаш, и вашу ће слушати. Но с1л кса твордтх вд/и2 зд имд мое, $ко нек^ДАтг посллкшлго /VI а . Али ће ово све чинити вамг збогЂ имена могђ , ерг непознам оног, кои ме посла. Дцк не вмх2 мришмг и гллгблала и/иг, гр^х^ не бушд им 1 јли: нш1г же кину не и/и^тг № гр^с^ ское/ма. Да нисамт. био дошо и говорио имт., греха неби имали; а садЂ изговора неће имати за грехт. свои. НенлкидАи мгне, и Отцд /иоегб ненлкидитх Кои мрзи на мене, и на оца мог мрзи. Дфе д^лг не вмх2 сотворилг кг них^, ихже инг никгвже соткори, гр^х^ не вишл и/и-Кли; нун^ и кид-кшд, и кознендкид^шл /иене и Отцд моегб. Да нисамЂ дела творио међу нвима, какви други нико нетвори, греха не би имали; а садг и видишв, и (онет) омразише на мене и на оца мог. Но дд св^детсА слбко писдное кг закбн^ ихг: гако кознендвид^шд /иа т^не. Али да се сбуде реч написана у закону нбином: да омразише на мене туне. (бадава низашто). бгдл же пршдетг оут^шителв, егоже лзг послм клм2 ш Отцл, д^х 2 истини, иже ш Отцл исхбдитг, тби скид-Етелстк^тг ш /ин^к. А кад дође утешителв, ковг ћу н послати вамЂ одђ оца, духг истине, кои одт, оца исходи, гаи ће сведочити за мене. И ку же скид^телств^ете, Јако искони са мнбм есте. А и ви ће те сведочити, вр сте одт> почетка самном.