Школски лист

ш гледи нбини желћно учителн гледе и слушаго да науче; а учителн представла себи као неко више суштество, као апостола међу томђ красномг и милом-б децомг, кои пунЂ благости и светогг одданн све штогод наилепшега и наисветиега еамЂ знаде, НБима казуе и нби учи. Ту човеку и прошлостБ и будућностБ некако предт. очи изађе, и часто гледа како се ту семе будући душевни блага и милина сее, темелБ среће и блаженства меће; гледа, како ту многи будући наиврстнш човеколшбацЂ, наивиспренш мудрацг, наикрасши мнак, наисрећнин маика и наичеститин газдарица основе прима, из кои ће за будућностБ наикраснји живота плод узрети. Доиста е то врло мала икона, што се тада пред умнимЂ очима отвара, нм би валпло да учителБ сваки данЂ чимђ устане погледа, пак да се онда Вогу помоли и одђ нБга благослова заискавши са овимђ светим заданућемЂ на свети свои посо ступи. Мени е ова икона одвише мила и драга била , само да еамБ е и увек подуже и безЂ сметнЂ гледати могао, алЂ — кадкад ме е само еданЂ едини погледЂ на катедру илђ стол и на нБима лежећи прутЂ илђ другу кого томђ нодобну мучителБСку справу, изђ овога мога наимилиега неба изчупао иу оваи груби и голи светЂ свалио Тако самБ едаредЂ у еднои школи на едномЂ дувару гледао икону Христа Спасителн, како га деца обколела, а он ихђ прима, и благосилпмћи ихђ оне свете речи гозори, кое деци на вечита времена потврђенЂ нбиовогђ благородства дам; а кадЂ на други дувар очи бацим, видим — виси камџил. СмешностБ се у контрасту састои; ал на оваки контрастБ само се зло и невалало срце сменти може; а у ономђ болу и чуду доиста нисам знао, кога ту већма сажалФвати валл; учителл тогђ , кои е кадарЂ очима икону Христа Спасителн гледамћи тако сасвимЂ противанЂ примерЂ узети, илђ ону безазлену и невину децу, цон јомђ учителм као заступнику Спа-