Школски лист

654

онаи у еветлости блиетамћи ее ликђ, што таи свети вргв чуваше ; алЂ н^гова светлоств бинше блага , и место пламеногв мача бинше му палмова гранчица У РУЦИ. Прво обиталиште племена могт> оћу да ввдимђ, одговоримг н , дрво живота , и дрво познанн , и оне блаженства гаеве, где е први праотаи, мои некада од Елоима само прву науку мудрости слушао. Онога ран нема више , одговори ми Анђео, дрво живота пресађено е у вртт> бесмртин, а дрво позеанн цвета данаСЂ свима народима на землви; него повнаи мои ликг. Ово рекавши ХерувимЂ дирну ме нЂговомђ гранчицомЂ по рамену, и однесе се у висине. Какво виђенЂ опази садт. око мое, какве гласе 8ачу уво! Све живо и цареви нбиови родова, орао и бикт. и лавг и човекЂ ношаше престолЂ вечнога, а у светлости и славопого непрекиднога тока. Куда орао полети, тамо иђаше 6икђ , тамо се окреташе лавЂ, а нбиовђ наимлађи братЂ човекЂ, онђ имђ бинше свештеникЂ кои нБиове славопеве и жртве превечномЂ предаваше, и коломђ целога земногЂ створенн управлнше. Мон се душа растопи у овима славопевима. НаедаредЂ Авђео опетЂ пред'аме стаде ; палмова се гранчица изђ нЂгове десне руке сва разасу; нђно лишће биаше неувело лишће наистарив сказке. Прими — рече ми — читаи ихђ и изтумачи твогои браћи. Ово река†изчезе и нестаде виђенн. Н ево слФдуемЂ речма Анђела. На моимђ устнама стои говорЂ о наистарЈимЂ временима ; мон безазлена сказка некЂ дише душомЂ раиске гранчице. (Продужиће се.)