Школски лист

662

ма, и да врдимо то, што се догодило, као што Господб каза нама. И пршдошл посп^шшесА и швр^тбша Млрм/их же иршсифд и Јмллденгцх лгжлцљ ко &сле\1. Идођоше пожурившисе, и нађоше Мар1м и 1осиФа и д$те лежеће у нслама. Бид^кше же ск лзтл ш гллгблк гллгблднномх имх ш отрочлти стг. А кадт. видише, казаше то, што имт, е реч^ено за дћте то. И еси слушдвшш дивишлса ш гллг0л4ннух2 ш плсгурж кг нил12. И сви, кои чуше, дивишесе томе што имђ пастири говорише. Мл(>\л,ш же с0ел10длш6 вса гллго'лу с1а СЛЛГЛКЗфИ к2 с/рдцм СВ0Ш2. А Мар1н чуваше све речи те слажући у срдцу своме. И козкрдтишасА плстмри сллкдфг и хкллацк Богд т ксКх г » ^же слушдшл и кид^кшд, гакоже гллго'.ино бустб К2 нији 2. И повратише се настири славећи и хвалећи Бога за све што чуше и видише, као што речено 6 б 1 нвима. Ааостом кђ Евреима гл. I. зач. 303. Многочлстн!: и лшогооврлзн-к др/влг Еогг гллгбллвуи 0ТЦШ2 во Прорбц 'кХ2 , К2 п0сл-мд0к2 дши СИХ2 гллгблд ндл12 кг Синк, егбже положи ндсл^дникд кскл\2, ил»жг и к^ки сотвори. Богђ, — кои е често и на различите начине нЂкада говорио отцевима преко нророка, — у носледак -б дана овб1хђ говор1о е нама преко Сб1на, когг е поставт наслЂдника свему, коимт, е и вЉкове створ1о чрезЂ когг е и светз> створ10. Иже сб'|и с1ан1е сллку и оврдзг 1-постдси егш , носа же ксачгскда гллгблоли силу ско«а, совојо шчиф /нУг соткорик2 гр^х 1 ^ 2 на'ших2, скде шдесн^Јо престблд келичесткЈА н а вб1сбких2. Кои будући сниностб славе и облич1в суштности нФгове, и носећи све речш силе свое,