Школски лист

50

мнђ о моралнои вредности учителн код-в деде покаеивати, Чимћ ее она вера. да е учителБ наисавршение еуштество у деци изгуби, или се задрма само, онда е пропало све; овда ни речи самога Светогг Писма и Божие, кое учвтелв деди казуе иемам више по д^цу ни ону важностБ ни снагу; онда ни хвале ни укори, гато ш учителБ изказуе немам више моћи ни иодстицанн, — и сва добра блага и благослови, што 1и е она вера у деци лако и часноагв извести могла, падну и пропадну, а на место нби изађу зла, кон е ваигрђи деспотизамЂ едва на часке само кадарг задржавати и преталожавати. Ништђ ние кадро децу и лшде већма демораливирати, него неморалностБ старешина, особито они, у коб веру имаго; а то су учителБи. Казуе се у иричи, да су првил -Б Л№дма дивови и самг Богг прни учителви и воспитателБИ били; данасБ су учителБИ ти дввови деци; учителви < у имг апостоли и пророци; и као што е само врсностБ апостола наиневалнли1И светт. у нанвалннији претворитн кадра, тако е и само овихђ лажлБивостБ и притворство кадро, читавг морални светЂ убити, одг рал пакао начинити. Н знамг да се млого те врло млого иште, да ко у пуномЂ и наиблагородниемЂ смислу имена учителБ буДе, и признаемг, да ми сви далеко и врло далеко вза овогг идеала остаемо, — лмди смо, и дела су намт. дела лмдска слаба, кодђ наилепше вол1> изпадну опетг несавршена и грешна; алт> ако желимо одђ онога вечногЂ судие помилована бити, онда весмемо никадЂ заборавлнти, да^емо за шану волм| одговарати, и да намг е речено: „тешко оаоме ко овима малима саблазаеЂ даде". Брађо! науке речм добре су, алт> науке деломЂ и примеромг по свакога су, а особито по децу далеко важние, а гдегодЂ е само мрвице одг оне свете Богомђ задануте вол®, ту Ђе и дела бити,