Школски лист

одг сви заповести и запрека обширно изтумаче, тврдо верушћи, да се и наилуђа деца до разумногв увиђена користи заповести и запрека довести могу. и држећи, да е покорностБ безг увиђенн освова противна разуму и поносу човечиемЂ ма и кодт. деце било. Когодђ са овимђ начелима малу децу владати пође, таи зло пролази; таи невиди, да се и ми старти с1. веромЂ — а не увиђенЂмт, — сђ веромг на ону вишу мудростБ и разумЂ овоме одг Вога ноставлЂномб геду подвргавамо; невиди илђ неће да види, да ни ми, а са овимђ зрелишмт, и далеко снажни1им г в разумомг, опетЂ неможемо без те вере обстати, а деца са нбикомђ далеко слабиЈомт. памети, ни толико; неће да види, да сви ми на овомт. свету у вери живвмо, а не у увиђенго. Као што ми у вери на гу вишу мудростћ и неограничну лшбав Божиш живимо, тако исто и деца у вери на свое родителћ и учителЂ. А кад е тако, нека онда и дужности свое у тои вери извршуш, и иека се покорноећу и одданосћу сво 1 имђ родителвма и учителвма приуче иокорности и одданости Вогу. Деца у истомђ том одношенш према свохимт. старијима стое, вао ови према свомђ наивишем старешини и добротвору. Когодт. се дакле усуди ово одношен® пореметитв, таи веру убиа, наивеће благо, и ставла место нТ. мудрушћу сумнш, наивеће зио. Чимл, се стану деци основи одт, ове илг оне запреке наводити, и запреке на увЈзђевЂ изгеривати, онда п незнамт. вако се може о покорноети и говорити. Шта емерамо са разлаганЂмг основа и наводенФмт, увиђанн? Да децу о користи запрека обавестимо. Овде е прво питанђ, елв ово могућно, и ееу ли ова деца кадра увидити користБ закона и запрека ? Алђ мехнвмо, да е кое и дозрело до тога, шта е онда добибено? На место вере у ову вишу мудростБ свош старши, оставдамо га на оно свне собствено уввђен^;