Школски лист

94

Милица е непрекидно гунђала и проклиннла животтј евои, што мора тако да се мучи, и така†теретг на глави да вуче. А Драга 10и се само сменла и шалу заводила. — „Ала Драга, — проговори Милица, — како се тб 1 можешт. смеити и шалити, кадЂ е и твои котарица као и моа тежка, а знамт. да ниси снажшл одђ мене" — А Драга Јои смешећи се одговори: „Е моа друго, н самв метнула у мого котариИУ е Д н У билБку, па зато ми ше тако тежко као теби; покушаи и тб 1 у твош метнути, знамЂ да ће ти теретт. олакшати" — „А како ћу да м метнемЂ« — одговори Милица — кадг, нит' имамг те чудновате 6илбке при себи , нит' 10и знамг име, да е могу наћи: него молим'б те кажи ми како се зове, па ћу е и н другш путт. употребити" — А Драга рекне: „Та 6илбка зове се „Драгоцена билБка" или „ТрпелБИвоств." Голуб* и Пчела. Дивм голубт. станше на врби поредЂ потока , и гледаше у комешагоће се таласиће. — На еданпутЂ опази пчелу, где се сђ таласићима бори, кои е хтедоше немилостиво утопити. Бедна животинБице, проговори голубЂ, како се мучишЂ ! Чекаи мало, садЂ ћу ти поелати малу лађицу, да животђ свои спасешЂ. — И заиста што рече, то учини, — Брже болћ одкине еданЂ зеленЂ листакЂ, и спусти га нчели на избаву, а ова радостно успне се нанБ, и кадЂ 1ои се крила осуше, одлети весело своима у кошницу. — После иеколико дана летела е та иста пчела поредЂ шуме неке, и у лету свомђ спази ловца, где е пушку натегао башЂ на оногђ голуба, кои е нбои животђ спасао. — „СадЂ в згода помисли она, да избавителго момђ благодаримЂ." И као