Школски лист

83

лдадма видимо, некако нает> силомг наведе, да га са ономђ непокретномг планиномг илт> овомг вечитомЂ стеномЂ, или са овимг вечитимЂ редомт, и законима природе споредимо, кое никон снага пореметити немо же, и ми се тимт, лвддма готово ието онако волбно покоримо, као и томт. реду и законима природе. Иостоннство има снагу, да наст> часомг на оно што оће уобичаи, подвргнемо се нбоизи као некои нужди, кодђ К ое нема погодбе, где непомаже варачЂ ни молба, кол непопушта нити се мена, па противу кое е свако отиманЂ бадава. Овако поетоннство у учителвма и у старшима воспита децу више и лакше и пре него сва остала средства, окромт. што учителвма и старшима силанЂ говорЂ и силне срднЂ уштеди, ово е, што учителБСЦИ посао за чудо одлакша, а особито оваи механични са мзломђ децомг.

1ошђ едаредг, о шврдини намере. Посгоанетво и тврдина намере кодђ учитела е одвише нуждна, и на данашнБи данг већма негЂ иаадЂ, зато што овогђ данасЂ у родители дечЈни баш нм мрве нема. Ми смо одђ пре епоменули, да се лгобавБ и ностоннство тешко сложе, и тешко едно сб другимЂ стое, и опетЂ кажемо, да се обое сложити мораго, и да се лгобавБ тврдо еа поствоннствочђ држати мора, ако ће еама успеха да види, и ако ће иие праве оне и свете лгобави да задобие , као што намЂ е СаасителБ нашБ, ко1з се и самЂ разлготити умео, у ономђ красномЂ идеалу ставли. ЛгобавБ и постоааство само се онде неслажу, где се подђ ликомђ лгобави илђ слабостБ, илђ суета, илђ млитзвостб, илђ немарна илђ ма кон друга 1ошт> гора елабоетБ скрива, као што е *