Школски лист

119

У олтару Бож1емЂ чаетна трапеза иокривена е угаекто плаветнвшт. покровомг, а знв Ђ сомђ одт> таков.е бое застрте су царске дверв; црквени барнци, н ебо и сва остала украшенха већт, су на етрану оетавлЂна , самт. елужећи свештеникт. после вечерн $ гђ входа екида са себе свЂтлу одежду и узевши на себе црнБш епитрахилБ. кланн се предг царскимт. дверма трипутг до црне земл^; ерг в насгало време каанн, време духовногт. подвига. То исто показуе се и у дивномђ п Ђ н1к > стихира' трјодскихт, на „Господи воззвахг," кое се онб 1 мђ истбшђ тужнБШЂ гласомЂ као на великш петакЂ: бгдл ш дрекл, умилно пок>, и одђ коихђ ћемо мб1 овдЂ само прву наспоменути. кон овако гласи; Еоздержднпш т1?ло смирити вси потцишса, божгственное преходАф« попри1|н непорочндгиј постд, и /иолитвд/ии и слезлми Господл сплслкицдги) ндсх взуфел12, и здвкеже злобу ксеконгчное сотворил!2, вопУкфе: согр^шихолчг ти, сплси, гакоже нжевггАнм ХрУсте цлрк, и овфники ну соткори невеснлгш цлрсткУд БЛЛГОЈ{трОБНе. За великш прокименЂ узима се о овомђ вечернго врло сходно онаи молбенБШ стихђ изђ псалтира: Нешкрлти лицд твоегш ш отрокл' гвоегш, гакш скорклк, скорш оуСЛУШИ МА, ВОН;МИ д^ши моеи И ИЗБДВИ 10. Оваи прокименЂ повторава се петЂ пута, и пое се сваке друге неделЂ ускршнФга поста, а иосле нФга слЂдуе вечернл молитва: Сподоби господи вђ вечерЂ сеи безЂ грћха сохранитиеа намЂ," и докле се та краена молитва чита елужећи свештеникЂ, као што смо већЂ напоменули , за знакЂ започетога поста узме на себе црнЂ епитрахилБ и заночну се метатн. Но 1оштђ еданнутЂ на стиховнЂ опоминћ насЂ евета црква по вечернђ чмта, а 1ои1ТЂ е ређа у коши лмди на та вечерна долаае. Та лепа прилика »а поканнГз нропушта ее сђ нехатости.