Школски лист

172

К у глдиште ма оучителд и Господл: и довр^ глдголт, ес-мк во. Вм ме зовете учителбмЂ и Господомђ и право велите, ерг д и ееамв то. Лфс- оуво дз2 оумих 2 клши ноз^, Господ^ и Оучитглк, и ки должни есге др^гг дргМ оумикдти ноз^. Кадт. дакле н опрахт. ваше ноге, Господг и УчителБ, и вб1 сте дужни еданЂ другоме прати ноге ; кадг самБ се дакле н као вашт. Господт. и УчителБ пониз1о, те самБ вами послужио: то сте и вбг дужни едан другоме службу лгобави указати; едант. другога помагати; еданЂ другога као брата ивдбити; ниткога непрезирати. Оврдзх бо длхг клл\х, дд икоже дз2 сотворих 2 клл12 и ЕК1 ткоритг. брт. угледЂ дадохт. вамЂ, да као што самБ а учин1о, тако и вбг да чините. Дао самв вамт. примерг, како ћете еданв другога с' лшбавлго и понизнош^у предусретати. Дминц лминк, гллголм клм2: н'кстг рлвг волји Господл своегш, ниже посллникг еол Т и посллвшагш его. Заиста, заиста ввмг кажемг: н1е слуга веЋЈи одт. Господина своега, нити е посланикг већ1и одђ онога кои га е послао. Дфе с' Т а к-кст«, вллжени есте, л\\\г творите д. Кадг то знате, благо вама, ако и творите то. *) И гад^фули ил\2 рече: Ллшнк. ллшнк гллголк клл12 ико единг ш БЛС2 предлсгк Л1Л. И кздђ еђаху, рече им-б : Заиста, заиста вамт. кажемЂ, еданг између васг издаће ме. и СКОрЕАфб з!мш ндчлшд гллг0л4ти 6дин2 кТиждо И Х 2 : бдл Л32 есл1к Господи; И тужећи врло почеше говорити сваки одг нби: Да нисамБ н Господе? Онх же шв-ћфдвг речб: Шл^очивии со л1но1о кг солило рг(к^, тои Л1А прбдлств. А онт> одговарпоћи рече: *) Одаид!} ее чита опетх, иаљ Евангелхи от Матен гл, 26..