Школски лист

169

Еидквше же оучгницу бгш негодоклшл глдголкфе: Ч (=С0 р^ДИ ГИВ5Л2 С1А БУСТЕ; МоЖД1Ш ВО С16 ДЦ/-рО ПрО^дно еути нд мноз^к и длти са нш |1ИЛ12. А када видише Ученицв1 нФгови негодоваху говорећи: Нашто в т0 разсипанђ; нашто таи трошакг? Та могдо се то миро продати скупо, и новци дати сирошасима. Рдз^м-^кг же 1исЛг рече имг: Что трЈгждаете жен^; Д'кЛО БО ДОБрО СОТЕОрИ Ш МН^. КсбГДЛ БО НИ1|)УА ИЛ1 /Јте со соео 1 о , л \ене жг не всегдл имлте. А дознавши, примБтивши Исусв то, рече нвима, шта узнемируете жену, шта досађуете шени? Та сиромахе имате свагда са собомЂ, а мене немате свагда. Н озл У аешн ео с!а ли'ро нл т г ћло мое, нд погревенУе ма сотвори. 6рЂ ова изливши миро на тЂло мое за погребт. ме е приуготовила. дл1ин2 гл4г0л10 клм2 : ид^же Л1 |1е ПрОПОК^ДЛНО вг(дет2 6глггел1е сЈе ко ксемх лир^, речетсА, и еже соткори С1А, К2 ПЈЛ1АТК 6А. Заиста вамт, кажемг гдЂ се годг успропов^да Еванђел18 ово по свему свФту, рећи ће се, и што учини ова жена, у спомент. н Ф зинђ. Тогдд шеда единЕ ш овокнлдесАте глелши 1г(дд УскдрУштскш, ко лрх1ерешл\г, рече: что лш х°Ч ,бте А лти и лза КЛЛ12 преддл!2 его. Тада отишавши едан^ одг дванаесторице (Апостола'), кои се зваше 10да Иекарјотски, к' првосвештеницима, рече : Шта ћете ми дати, па ћу вамЂ га и издати? Они же постдкишл вмХ тридеслтг сревреникг. А оии одредише нЂму тридесетБ сребрннка. И штол"к исклше о\/довнд крел\ене, дд его преддств. И од% тада тражаше згодна времена, да га изда. Ег перкуи же ден^ шпр^сночнуи пристг>пишд оученицу ко Гис^сг^ глдголмфе 6л\;>: Гд-к хоф^ши оугоТ0КИЛ12 ТИ АСТИ ГШХ^.