Школски лист

аоо у горнвои Бачкои жупанг Латиновићг, и ићгова н>начка породица, а у среднБои Бачкои знатант. е бмо славнвш капетанЂ србскш СтеФант. Путникг, кои в одг истога цара за племића припознатЂ бмо. Породица Путникова у овои околини звала се Радуловомт., одђ првога основателн свогђ Радула, кои се изђ Баната у ове краеве досел1о. По преданпо, таи Радулг бвш е господарт. тврдинЂ Ердутске, кон 6 сђ оне стране Дунава у Славонш; одатле управлно е онт. и нбгово храбро потомство у то време са Србскимт. четама, кое су Турке уЗнемиривале, и чинш многа добра изг турских -Б земалн у Славошго и Бачку изселнвамћимг се србским-в породицама. бдна грана ове породице настани се доцнГе у Банату, и даде народу нашемг знаменитогБ и славног -Б митрополита Моисеа Путника, и вдадику пакрачкогт. 1осиФа Путника; друга грана Путникове породице, коа се у Сомбору настанила бвма, прешла е около средине прошастога вЂка у римску вЂру. По преданш, кое се у народу задржало нрелазили су у разна времена овамо селеЂи се Срблви нреко Дунава кодђ Ердута, и многи неимамћи чамаца превозили су се на разаетртБГБ биволскимт. кои«ама. Неки одђ тб1хђ досел^ника бавили су се наипре негд-ђ у Славоши за дуже времена, па тект. онда су одтуда прешли. Ово се преданЈе међу жителБима горнЂ вароши сомборске и буковачкогт. селишта налази. Приповеда се да в старогт. некогг свештеника, кога е домаћа задруга, приликом-в сеобе, у Славон1и оставииа бвиа, кћи нбгова, кого су Музомт. звали, на биволскои кожи преко Дунава пренела. бдант. одт. потомака тога срештеника, кои е такође свештеникт. 6 б 10, имао е много ране, и у време глади и турских -Б збегова у другои половини седамнаистога в^ка, млео е на едНОМЂ жрванм СВ010МЂ собственомт« руКОМЂ бунгурБ,