Школски лист

266

чудо дакле, што еу га 10111 стари Грци и Римлнни некада ноштовали, а Турци 10Ш и данас врло поштуго; петли и пси, то су имђ две наимилие домаће животинб; они држе иетла као некимг божаствомЂ заданута, в коран-Б заиоведа поштовати га као стражара, кои не само лгоде, него и небеске добре духове на свои спаеоноени посао буди и диже, а зле духове разганл. Петао е добар и н$жгет> муж, и врло брижлБивг чуварЂ свои челлди, куће и обласги; он своа кокоши води, чува, брани, зове, чемђ се кон подалЂ забуни; онтј помаже кокоши и гнбиздо правити; ако кон какоће, и он 1ои се одма придружи, и учествуе евудт>; само што пилиће неводи; ову едину бригу и дужност нбоизи као матери оставла, кого ова и наисавестние обвршуе. Онг е непрестано међу своим кокошима, по васданг за нби ране тражи и купи, неће едногг зрна без нби поести, него чимт. кое нађе, одма ш ваби, те обћчно онои, кого наиволие, прво дае. Само кад се рана баци, онда опет као строгт. гавда и старешина неда ни еднои почети пре, докђ онг не почне; самт. поглед н Ф говтј доволнн е, да им стра зада, ако би се кон полакомила, те усудила плзшлбиво и продрзлвиво нре и иепред нЂга грабити. Петао е сила поносита птица; кроз наивиша врата пролазећи сагин-ћ се, као да би му малена била, толико се осећа душомг висока, и кадг е туда прошао, те1!Ђ онда се издиже и поноси. бли из тогт. прирођеногг поноса, или е из другогљ узрока, текг он в пуни господарЂ у СВ010И кућн, нипошто страногЂ петла ту нетрпи; толико много на свого част држи, да се одма са свакимх покавџи и покрви. Кое из лгобави свов части, кое изђ лгобави свои кокоши, а валнда и изђ чезнб за кавгомг, чудо е срчан и таки насртачг, да чимг страногв петла опази, ма где било,