Школски лист

267

одма удри у нотеру за нбииђ, и са раширенимг крилма удара га; а ако се онаи избезуми, те се међу овогг кокоши помеша, онда е 1ошг горе. Ал' убоице су сви кодкогодт. 1и има, те и онаи овогх едва дочека, и бои е готовт.. Оногт. часа ш крвв иодиђе, те кресте напву као да ће крвБ изђ нби сунути, очима закрваве, огрлице накостреше, мамузе запну, и као помамни вдан на другогт. налете, тражећи паипре крилма и прсима едан другогт. да обори, и мамузама да исече, а наипосле се и клвднозима удараго, чупаго и крваве. При дел ^нго мегдана гледа сваки повише место да увати, као да зна, да е отуд лакше, и да се са већим маомЂ нолетати и ударати даде. Кадт, су се неколико реда ударили, они обое тосну натрагг, и главе погнгоре, те едант, другогг исподт. очиго гледаго, докг едан -б невикне и не скочи, ал' истогб е часа и други скокомг готов-б. КадЂ се уморе крилма, онда се почну мамузама као оно изђ потае ножкма сећи и дерати, а кадт. се и ногама уклате, онда се оду и последнбимђ оружјемг, клгоновима ударати, докт. и главе едав другомг неокрваве. Битка трае кадкад по више сати, попадне ш пена бела и крвава, ал' исчупани и подеранк, искрвавлФни и грдао ис<и;аћени јошђ се несмирум, докгодђ едант, ненадне ил неутекне. Само е беган! ређе, и то е увекг невално петао кои бежи; него се онако крвави мало подалЂ еданБ од-б другогг повуку, где одану, иа онда ноново на мегданг изађу. Ако кои међу тимт. коегт, црвића нађе и ирогута, то му као оно чаша вина уморномт. воинику нову снагу даде. Ако слабии нема кудг утећи, он као да призна оногг за болЂгт. гонака, новуче се у краи, шћућури се, реп одпусти. главу нокрие, и као да се преда; ал' победителв га непушта, него као оасг изнадг нћга мало одане, те онда га клгономб у главу клгоца и иззива, докђ се опетг онан недигие, и онетг се ночну