Школски лист

283

квочке бранме су свое пилвће противу оног наикрвнвегт. звера, твора, тако очанно, да ако су и пале, ал' и он е иекопани очиш сав крвав и расклшцан вдва се мало отуд одвућм могао, где е в липсао. Другчие наимирН 15Н и наибезазленил, што газдарици из руке еде, скаче јои тада у очи, и крилма и к.иономч, и прсима и ногама е удара, ако се усуди пиле кое дирнути: удара на псе и еа мачке од кои друкчие без трага бежи. и колико срца има, ваерће на конћ и на волове, да е онолишну малену чисто смешно и чудно гледати, и ове наивеће клшсине, као да 106 виде срце, укланпго се. Исто тако негуе ш чуза пасторчадт., ћуриће и пачвће; хопп, са каквимт, мученЂмт, пачиће води, и какав е стра увати, кадг ови у воду уђу и онде се брчкати пођу; како око воде трчи, и плаши и вара и зове, чисто ш моли да наполЂ изађу. срце дира у човеку, кои е тада гледа, доаета иочитана вредна дрта материнске лшбави. Еазуе се за едну пачиће водећу квочку, како е умела лшбавлш свогомђ едну гуску, којои су се пачвћи прилгобили, до тога довести, да се сваки дан редовно на гуску ненлла, и тои на леђи стоећи, водомт, — наинемилиим -б елементомт, своимг од коегт, се већма него одг ватре ил' смрти страши и бежи, пловила; лгобав према деци свлада и наивећи стра. бдномг, речи, воле и чува свого децу са ономг наиоддатиомт, наипримервиомЂ лшбави, коа би и разумнои матери лепо доликовала, и на славу и поносч. била. Ние чудо дакле, да су е толики многи старии и новии стихотворци песмомтћ певали и ирославлали. Арапи су е толико ноштовали, да су е међу звезде дигли, отуда е и у нас она на небу звезда квочка с' иилићима. 1ош Нлутархг ставлл е лшдма за угледг родителБске особито материнске лгобави. И самт, Снасителв наш, лгобавв ове врле матере према својои деци